Beograd, 22. oktobar 2011 - Pored opšte diskriminacije koja ih sačekuje na svakom koraku, romska nacionalna manjina u Srbiji posebno je pogođena nasilnim, prinudnim iseljenjima iz njihovih domova.

Oni veoma često ostaju na ulici bez ikakvog alternativnog smeštaja, zbog čega su prinuđeni su da spavaju na otvorenom, a u mnogim slučajevima ostaju bez ličnih stvari jer među ruševinama kuća iz kojih su proterani, ostaje i ono što se u njima nalazilo.

Pre iseljavanja Rome, po pravilu, niko ne konsultuje. Nema naznaka gde bi uopšte mogli da budu iseljeni, a vrlo često niko ih i ne obavesti da će biti iseljeni. Kada je iseljavano naselje ispod Pančevačkog mosta, u julu 2011. godine, ljudi su tek nakon što su uvedeni u autobuse saznali gde će biti preseljeni.

Ta bezdušnost nije promakla Evropskoj komisiji (EK) koja je u svom mišljenju o kandidaturi Srbije za prijem u Evropsku uniju naglasila da su potrebni su "dalji, ozbiljni napori kаko bi se poboljšаo stаtus i socijаlno-ekonomski uslovi Romа, koji su i dalje nаjugroženija i najmаrginаlizovаnija mаnjina, što je ilustrovаno velikim brojem nelegаlnih nаseljа". Veliki broj Romа, primećuje EK, živi u nelegаlnim nаseljimа pod neprihvаtljivim uslovimа i zaključuje da "još ne postoji sistemаtski pristup izmeštаnja nelegаlnih romskih nаseljа, kojа se često izvode neprimereno, što dovodi do ozbiljne povreda i kršenjа osnovnih ljudskih prаvа.

Delegacija Amnesty Internationala (AI) koju su predvodili Nikola Dakvort, direktorka programa za Evropu i Centralnu Aziju i Miloš Bogičević, voditelj kampanje u timu za Balkan, tim povodom predala je potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću peticiju protiv prinudnih iseljenja Roma u Srbiji koju je u potpisalo nekoliko desetina hiljada ljudi širom sveta. Peticijom je traženo od vlade Srbije da predloži donošenje zakona kojim bi prinudna iseljenja bila regulisana.

"U razgovoru sa gospodinom Đelićem i članovima Saveta za unapređenje prava Roma naglasili smo da je, i pored pozitivnog mišljenja Evropske komisije, Srbija oštro kritikovana, između ostalog, zbog prinudnih iseljenja Roma. Bilo nam je važno da to napomenemo jer je u saopštenju kabineta gospodina Đelića navedeno kako je Srbija pohvaljena za svoje napore za unapređenje prava Roma, što je samo delimično tačno. Zato smatramo, i na tome smo insistirali, da je neophodno zakonski urediti tu materiju kako bi se buduća iseljenja vršila na način koji bi podrazumevao određenu proceduru u skladu sa međunarodnim standardima, a prevashodno prema standardima Unjedinjenih nacija", kaže Miloš Bogičević.

Đelić je, kaže Bogičević, imao pozitivan stav kada su u pitanju prava Roma, i tu se vlasti u Srbiji i AI nalaze na istoj liniji, ali o zakonu kojim bi se zabarnila prinudna iseljenja nije hteo ni da čuje.

"Gospodin Đelić nije bio saglasan sa nama da je tu materiju neophodno zakonski urediti. Nažalost, nismo uspeli da čujemo koja bi u tom slučaju bila alternativa. Uprkos tome, to pitanje samo po sebi neće nestati, i na taj problem će EU ukazivati dokle god ne bude rešen, tako da je u interesu srspkog društva, najpre zbog društva samog i poštovsanja ljudskih prava, pa tek onda zbog evropskih integracija, da se to pitanje reši u skladu sa međunarodnim pravom. Nadamo se da ćemo i u budućem dijalogu uspeti da postignemo pozitivan rezultat", kaže Bogičević.

Dok se problem ne reši, Romi ali i svi ostali koji zbog svog često tragičnog materijalnog položaja nisu u mogućnosti da podmite ključne igrače u razgranatom koruptivnom sistemu pre svega lokalnih vlasti, moraće da se oslone isključivo na pomoć nevladinih organizacija.

"Predstavnici nevladinih organizacija koje se bave pitanjem prinudnih iseljenja u poslednjih šest meseci vrlo su snažno stali u odbranu prava Roma. Na jedan vrlo aktivistički način, pregovorima, pisanjem raznih peticija i molbi i podnošenjem tužbi sudu, pokušali su da učine sve što je u njihovoj moći da se iseljenja ili odlože ili prekinu. Na taj način odložena su iseljenja romskih porodica u Lješkoj ulici, i u Novom Beogradu, u romskom naselju na uglu ulica Milutina Milankovića i Omladinskih brigada, kada su predstavnici nevladinog sektora stali pred buldožere u nastojanju da prekinu iseljenje. Zajednica nevladinih organizacija u Beogradu je mala ali vrlo energična. U saradnji sa njima nastavićemo da vršimo pritisak na vlasti u Srbiji, jer je neophodno da prepoznaju da se problem iseljenja mora regulisati odgovarajućom procedurom. Praksa u Srbiji je toliko loša da se neće promeniti nabolje bez donošenja normi", zaključuje Bogičević.

Izvor: E-novine